Награђени радови

СРЕЋНА САМ KАД…

           Срећа. Срећу понекад чине мале, а понекад и не баш тако мале ствари. Срећа је по мом мишљењу некако заразна. Толико пута би и мени заиграо осмех на лицу када бих видела да се неко мени драг смеје.           

            Понекад  нас могу усрећити и неке успомене. Мој најбољи друг и ја имамо нашу посебну песму. На његовом рођендан  његов брат је појачао  звучнике до краја и пустио ту песму. Скакали смо, грлили се, викали, певали и једноставно уживали у тих неколико минута песме. Сада, кад год се сетим тога, појави ми се огроман осмех на лицу. Ето смејем се и сада!

            Заувек ћу памтити братовљеве и моје сузе радоснице када су нам рекли да ћемо добити сестру од ујака. Цео дан сам трчкарала по кући и запиткивала маму : ,,Kако ће се звати? Да ли ће имати дугу браон косу као ја? У којој соби ће бити беба?“  И то сам свако питање поновила бар по десет пута.

            Kада сам била мала, имала сам свакодневне  туче  јастуцима са братом после школе. Дешавало се да се толико дуго и гласно смејем да почнем да штуцам и онда ми смех буде чудан и испрекидан, али је ипак био искрен.

            У свету је постало чудно да неко иде улицом насмешен, срећан без икаквог посебног разлога. Сви иду некако намрштени и покисли, као да су заборавили на срећу. Искористи дан, живот. Једноставно набаци осмех на лице ,настави право, гази ка успеху јер не знаш колико је људи дало један део себе, свог живота да би се ти сада могао смејати.

            У животу ћемо имати успоне и падове, победе и поразе, али уз добре пријатеље и подршку породице неће бити тешко да кроз све то прођемо са осмехом. И на крају, срећа је начин живота. То је пут који ми бирамо, али кроз који не пролазимо сами. Срећа је стаза до успеха. Стаза која кривуда кроз стазе љубави, пријатељства и породице. Срећа је све то заједно. А ја? Ја сам срећна кад схватим колико дивних и посебних људи имам око себе. Људи са којима сам спремна да прођем кроз овај чудан пут-живот раме уз раме. Људи које волим бескрајно и који воле мене. Ти људи због којих не планирам да скидам осмех са лица . Људи због којих сам срећна!

                         Дуња Прентић VI

   Треће место на општинском литерарном такмичењу  „ Пријатељи деце“

Мали песници наше школе

Наша више пута награђивана ученица Хелена Татић је ове године учествовала на Међународном фестивалу младих песника у Сремској Митровици, а њена песма се нашла у зборнику песамаМашта и снови“.

 Птичји хор

На високом дрвету у мирној улици

само једна птичица је певала.

Свако јутро ме је будила,

по цео дан и увече се јављала.

Некада сама,

некада заједно са другим птицама,

слале су мелодију мешовитог хора.

Певале су и цвркутале,

скривене иза цвасти реса дрвета брезе.

У ваздуху се чула музика

увек је била друга мелодија,

живела сам за дане пуне птица певачица.

Пролеће је мирисало

у чистом и шареном граду

на обалама реке Изар.

Моје птичице су певале и у тами

птичји хор ми је пружао миран сан,

једва сам чекала сутрашњи

прекрасан дан.

                                                                                                   Хелена Татић VI1

Одбрана паркића

Тужан, легао сам да спавам са оптерећујућом мисли да је ово најгора недеља у мом животу. Мада морам признати, некако сам знао да све те успомене везане за наш паркић не могу тек тако нестати. Знао сам да је та дивна енергија ван времена и простора, да је већа од свих нас. Знао сам да не смемо напустити то место, да га морамо чувати. „Сутра ћу окупити све у паркићу“, изговорио сам гласно. „Да, да, у праву си “, мислим да сам чуо одговор…

Ујутру сам својој екипи пустио поруку: „После школе се гледамо  у паркићу! Обавезујуће за све! Морам нешто важно да вам кажем“. Једна за другом стизале су брзе, кратке поруке: „ОК“. 

Сео сам на наше место, и гледао како екипа стиже. Сви до једног су били нестрпљиви. „Осећам да ће се ово добро завршити“, рекао сам. „Како знаш?“, повикали су узбуђено очекујући наставак приче. „Једноставно знам.“ Сви смо ћутали и гледали једни друге, као увек, директно у очи.

„Могу ли да вам се придружим?“, запита човек и седе на траву поред нас. „Звали сте ме да се договоримо, и ја сам дошао“, рече он мирно, сигурним гласом, некако званично. У првом тренутку  нисмо успели да схватимо ко је човек поред нас. Паркић као паркић је увек пун људи. Незнанац поред нас је имао необично младе, насмејане очи између бора и седих праменова. Црн, елегантан капут и кравата деоловали су нестварно на трави између маслачка и белих рада. У рукама је држо писмо и подигао га увис у знак распознавања.„То је наше писмо председнику општине!“, повикали смо у глас. „Да, да, тако је “, загонетно нас је погледао. „Дакле сада се знамо. Прочитао сам ваше писмо и јасно ми је да желите да задржите ваш паркић. Оно што нисам очекивао је, морам признати, да сте спремни и да преговарате?“, подигао је једну обрву, и уозбиљио се. „Јесмо! Јесмо!“, повикао сам. Другари су ме уплашено погледали. „Хајде, реци“, смирено рече неочекивани гост. „Знате, ми знамо да нашем граду требају и продавнице. Па, видите, наш паркић и није тако мали. Има овде места и за продавницу и за нас“, рекао сам уз уздах који се ненадано истргао из груди. „Е, драга децо, зато сам и дошао. У праву си, одлучили смо да направимо продавницу“, спустио је главу. „Али, само до половине вашег паркића.“ Погледали смо се збуњено. Брзо, лако, прелетали су погледи од једног до другог тражећи знак да ли је ово разлог за срећу или… Почели смо да устајемо, као по команди. „Станите децо, није то све!“, повикао је човек у капуту. „Не само да ћемо задржати половину паркића, средићемо га. Направићемо најлепши паркић у граду!“ „Стварно?“, питао сам у неверици. „Да, да стварно. И ви сте заслужни за то. Ово ваше писмо је најлепше писмо које сам икада добио. Ваша искрена жеља да задржите паркић, али и разумевање за потребе других нам је отворила очи. Овај паркић морамо да задржимо, јер у њему расту добра деца“, пружајући руку ка мени да му помогнем да устане, наставио је: „Имамо само један захтев.“ Усхићено смо гледали, спремни да прихватимо. „Чуваћете паркић за децу која долазе“.И сви повикасмо у глас: „ Наравно! Да! Увек!“

Гледајући како се човек у капуту удаљава, моја екипа ме гледала са неверицом: „Како си знао да ће се добро завршити?“ Само сам слегао раменима и намигуо: „Ех, да бар знам.“

                                                                 Марта Миловановић VI2,

                                              Друго место на литерарном конкурсу „Мој крај приче“                                     

                                                                 Ментор: Вера Поледицa

ВЛАДАНОВИ ИЗВАНРЕДНИ РЕЗУЛТАТИ И НА ДРЖАВНОМ ТАКМИЧЕЊУ ИЗ ПРОГРАМИРАЊА!!!

Изванредни Владан Милићевић 5/3, је на државном такмичењу из Информатике и рачунарства у програмирању освојио Другу награду у категорији такмичара 5. и 6. разреда основне школе.

Државно такмичење одржано је 19.маја 2019. у Београду на рачунарком факултету, истога дана уручена му је Диплома за освојену Прву награду на окружном такмичењу града Београда из информатике.

Владан је успешан и у другим областима, а поред програмирања, такмичи се и у шаху, математици…

Честитамо Владану на постигнутим резултатима и желимо му да наступа у победничком маниру на свим будућим такмичењима.

Снежана Цвејић,
наставник информатике и рачунарства

МАТЕМАТИЧКО ТАКМИЧЕЊЕ „Мислиша 2019“

Мислиша је национално математичко такмичење за ученике основних и средњих школа (сви разреди), које од 2006. године организује Математичко друштвo „Архимедес“ из Београда.
Такмичње Мислиша има два нивоа: основни ниво и републичко финале. Такмичење на основном нивоу одржава се другог четвртка у марту сваке године, истовремено у свим пријављеним основним и средњим школама у Србији.
Републичко финале (за најуспешније такмичаре на основном нивоу) одржава се у Београду.
Ове године учествовало је 200 ученика наше школе од I – VIII разреда. По први пут учествовали су и прваци .
Задаци су били прилагођени свим узрастима, са илустрацијама и добром штампом.
Освојили смо једну 1. награду , три 2. награде , осам 3. награда и 23 похвале.

Честитке свим учесницима такмичења као и учитељима који су помогли да такмичење протекне у најбољем реду.

Координатор такмичења
Гордана Станојевић, проф.разредне наставе

ПРВИ РАЗРЕД
Андоновић Нера 1/4 – 2. Награда
Злох Филип 1/ 1 – 3. Награда
Жакула Александар 1 / 4 – 3. Награда
Андрић Ива 1 /4 – Похвала
Боснић Сава 1 / 3 – Похвала
Гиба Матеја 1 /4 – Похвала
Давидовац Урош 1 / 3 – Похвала
Симовић Коста 1 /4 – Похвала
Шушњар Реља 1 /4 – Похвала
Кривокућа Катја 1 / 3 – Похвала
Недељковић Лена 1 / 2 Похвала
ДРУГИ РАЗРЕД
Рајшић Растко 2/ 3 – 2. Награда
Костић Марио 2 / 1 – Похвала
Ћорић Мирко 2 / 4 – Похвала
ТРЕЋИ РАЗРЕД
Жица Давид 3 / 1 – 1. Награда
Михаљчић Андријана 3 / 3 – 3. Награда
Врховац Милутин 3 / 5 – Похвала
Глигић Јована 3 / 5 – Похвала
Ђорђевић Лена 3 /3 – Похвала
Клачар Тара 3 / 2 – Похвала
Мирковић Вук 3 /2 – Похвала
Делић Деана 3 / 2 – Похвала
ЧЕТВРТИ РАЗРЕД
Дробњаковић Анастасија 4 / 4 – 2. Награда
Бутрић Андрија 4 / 4 – 3. Награда
Вуковић Јелена 4 / 4 – 3. Награда
Хасанагић Дамир 4 / 4 – Похвала
Бакрач Милан 4 / 1 – Похвала
Бубања Вук 4 / 2 – Похвала
Видић Живановић Стрибор 4 / 1 – Похвала
Вићовац Јован 4 / 1 – Похвала
ПЕТИ РАЗРЕД
Милић Даница 5 / 4 – 3. Награда
Дробњаковић Андреј 5 / 3 – 3. Награда
Милићевић Владан 5 / 3 – 3. Награда
Жица Инга 5 / 1 – Похвала
Радосављевић Данило 5 / 4 – Похвала

Резултати окружног такмичења из информатике ученика основних школа у програмирању

Ученик петог разреда наше школе, Владан Милићевић, који је на општинском такмичењу из програмирања (основних кола Новог Београда), освојио прву награду (са максималних 100 поена) учествовао је на управо одржаном, окружном такмичењу у Рачунарској гимназији у Београду.

Поновио је изванредан успех (95 од могућих 100 поена) и пласирао се на државно такмичење из информатике, у програмирању.

Државно такмичење биће одржано 19.маја 2019. у Рачунарској гимназији у Београду.

Честитамо му на постигнутим резултатима, са жељом да постигне још боље резултате на државном такмичењу.

КЕНГУР БЕЗ ГРАНИЦА 2019.

  1. РАЗРЕД
    Сава Боснић 1 / 3 – ДРУГА НАГРАДА
    Борис Бјелић 1/4 – ПОХВАЛА
    Андреа Неранџић 1/4 – ПОХВАЛА
    Александар Жакула 1/4 – ПОХВАЛА
  2. РАЗРЕД
    Растко Рајшић 2 /3 – ДРУГА НАГРАДА
    Урош Суботић 2 /1 – ТРЕЋА НАГРАДА
    Андреја Утовић 2 /3 ПОХВАЛА
  3. РАЗРЕД
    Давид Жица 3 /1 – ДРУГА НАГРАДА
    Ана Бановић 3 /4 ПОХВАЛА
  4. РАЗРЕД
    Милан Бакрач 4 /1 ПОХВАЛА
    Стрибор Живковић Видић 4 /1 ПОХВАЛА
    Јован Вићовац 4 /1 ПОХВАЛА
  5. РАЗРЕД
    Владан Милићевић 5/3 ПОХВАЛА
  6. РАЗРЕД
    Дуња Прентић 6 / ПОХВАЛА

Сви ученици који су освојили I, II или III награду пласирали су се за финално такмичење које ће бити одржано на Природно-математичком факултету у Крагујевцу 09.06.2019. Сатница финалног такмичења биће накнадно објављена.

НАШ ПРОГРАМЕР ПРВИ НА ОПШТИНСКОМ ТАКМИЧЕЊУ!!!

Општинско такмичење из програмирања, одржано је 10.марта 2019. године у ОШ „Јован Дучић“, Нови Београд.

Прво место са максималних 100 бодова, у категорији ученика петог разреда, за основце, освојио је Владан Милићевић 5/3.

Желимо му пуно успеха на градском такмичењу, које ће се одржати 31.марта 2019.

НАШИ СЈАЈНИ ОДБОЈКАШИ!!!

ПРВАЦИ ОПШТИНЕ НОВИ БЕОГРАД

И ЧЕТВРТИ У ГРАДУ

Пошто су убедљивим победама у конкуренцији 19 школа освојили 1. место на општини Нови Београд, мушки одбојкаши тим предвођен наставницом физичког васпитања Александром Баланџић, који чине ученици од 5. до 8. разреда  учествовали су и на градском такмичењу где су међу основим школама са 17 градских општина ушавши у полуфинале освојили 4. место.

Такође, прве на општини су и ученице 5. и 6. разреда у конкуренцији  женских одбојкашких тимова, које ће у уторак 12. марта представљати нашу школу и општину Нови Београд на градском такмичењу.

Ови успеси настављају низ изузетних резултата спортских тимова наше школе. Подсетимо, прошле школске године мушки кошаркашки тим предвођен наставником физичког васпитања Марком Вујичићем, као и женски одбојкашки тим, такође су били најбољи тимови општине Нови Београд.