Новинарска секција

ВИНЧА

Ова слика има празан alt атрибут; име њене датотеке је vinca.jpg

Винча се налази непуних 15км источно од центра Београда. На десној обали од Дунава се налази Бело брдо, у коме је откривено једно од највећих насеља у Европи. Археолошка ископавања су са прекидима трајала од 1908. до 1934. године. Започео их је професор М.М.Васић, први школовани археолог у Србији. Истраживања су обновљена тек 1978. године и то испитивањем налаза из металног доба и средњег века.

У раздобљу од око 4500. до 3200. пре наше ере сваки од наталожених праслојева, који обележава поједине фазе живота у Винчи, садржи најразноврсније предмете: оруђе и оружје од камена и костију, посуђе за свакодневну употребу, богато декорисане ритуалне вазе, накит од ретких и скупоцених материјала…

Имали смо прилику да видимо неке од тих предмета на нашем излету. Већ у то време људи су били напредни. Kао што се ми сада молимо Богу, они су имали своје иконе мајке. Мајка је за њих представљала живот и васкрсење. Увек су је правили са великим очима и раширеним рукама. Очи су представљале мајчину бригу и то како нас она увек чува, док су руке биле знак добродошлице и загрљаја. Kао што већ рекох, били су веома напредни и нашли су принцип за бушење камена. Убацивали би песак у трску и брзим покретима окретали трску и трењем би бушили камење (то су радили да би имали чекиће и слична оруђа и оружја). Такође су се бавили и ловом и пољопривредом. Невероватно је што су већ тада имали огњиште па припремање хране и то није представљало неки велики проблем. Kуће су облагали блатом ради изолације, а ћупови од глине које које смо видели били су невероватни.

                                                                                   Јана Коловић и Дуња Прентић VI1

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *