Био једном један…

Био једном један…

Био једном један једнорог по имену Кристал. Рођен је у времену када су виле владале светом, а чаробњаци Месецом и звездама.
Кристал је био дугин једнорог. Они лете и дугама шарају небо. Међутим, још од Кристаловог рођења, његова крила су слаба и згрчена. Често би са цветног брдашцета са чежњом посматрао своје вршњаке како лете небу под облаке и шарају небо још увек несавршеним дугама. Тако је желео да бар једном снажно замаше крилима и осети ветар у гриви.
Међутим, док се Кристал шетао пропланком, осетио је јак ветар и видео сиве облаке који су злокобно прилазили граду.Видело се да ће олуја бити немилосрдна; срећом, град сучувале небеске капије. Ужаснут, Кристал је схватио да су капије отворене и да је само он свестан тога. Најрадије би дозвао другове, али није било времена. Рашририо је своја немоћна крила и насупрот олуји кренуо према капији. Полако се приближавао капији, али је она за њега и даље изгледала недостижна. Знао је да ако не успе, ни град једнорога, ни цветна ливадица неће више бити исти. Напрегнуо је своја немоћна крила по последњи пут. У том тренутку севнуо је гром и он је осетио нешто чудновато. Необична снага преплавила му је крила која су се исправила у свој својој величини и лепоти. Затворио је капију и изгубио свест.
Када је примећено да се олуја приближава граду, група једнорога послата је да провери капију. Лакнуло им је када су видели да су капије чврсто затворене. У њиховом подножју лежао је онесвешћени једнорог јаких и великих крила. Једва су препознали свог друга Кристала.
Од тога дана, најлепше дуге правило је крдо једнорога које је предводио најјачи, најхрабрији и најлепши међу њима – Кристал.

Вања Богданоски V2

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *